Završio u bolnici zbog previše klikova na komentare

Profesija ili ovisnost?

BEOGRAD, 27. oktobar (Njuz) – Maloletni F.J. je preksinoć hitno prebačen u urgentni centar gde mu je data infuzija i  odmor i lečenje, nakon što je kolabirao posle više od 72 sata provedenih ispred kompjutera gde je listao komentare čitalaca na sajtovima raznih medijskih kuća i kliktao na „preporuči“ ili „ne preporuči“.

F.J. tvrdi da se ne seća tačno trenutka kada mu je postalo zlo, ali da pretpostavlja da je razlog tome i to što nije stigao da jede i pije „jer su novi komentari stalno pristizali“. Poslednje čega se seća jeste da je hteo da po dvestoti put zaredom klikne na „palac gore“ ispod komentara koji preporučuje najbolji način za kastraciju kučića, ostavljen ispod teksta o poseti Borisa Tadića Rusiji, kada mu se sve zacrnelo ispred očiju.

– Počeo sam da se bavim „kliktanjem“ pre oko godinu dana. Pokušao sam nekoliko puta pre toga i da ostavim komentar, ali oni nikad nisu bili objavljeni iako sam u svaki uložio mnogo truda kako ne bih napravio neku pravopisnu grešku ili promašio temu. Tada sam zaključio da je pisanje komentara besmisleno jer, čak i ako komentar prođe, verovatno ga nikad niko neće pročitati. Ionako svi samo čitaju prvih nekoliko najpopularnijih komentara. Onda sam usavršio taktiku dovođenja komentara koji mi se najviše sviđa na prvo mesto.

Nakon toga, kako sam kaže, plusevi i minusi ispod svakog komentara su mu je postali opsesija.

– Nisam više toliko ni mario šta je napisano, stavljao sam pred sebe nove izazove – kako da najgluplji komentar pobedi, ili kako da najrazumniji komentar ima najviše minusa. Najveće uzbuđenje bih doživljavao kada neko primeti da nešto nije u redu, odnosno kad pročitam komentare tipa „ma ko to stalno lupa minuse na izjave saučešća, pobogu“. Tek tada bih osećao kao da i moja dela imaju nekog efekta, kao da i ja malo uspevam da utičem na javno mnenje.

„Gospodar minusa“, kako sam voli da naziva, kaže kako najviše voli da unosi pometnju na sajtu B92, jer su čitaoci na tom sajtu najosetljiviji i najhisteričniji, pa je zabava zagarantovana. On dodaje i kako mu manipulisanje komentarima na „Blicu“ ili „Politici“ takođe predstavlja izazov, ali da mu je na tim sajtovima nekad teško da se odluči koji komentar da izabere „kada su često svi podjednako glupi i besmisleni“.

Na naše pitanje da li je član neke od organizovanih grupa „kliktača“ koje deluju u Srbiji, F.J. kaže kako su to sve „paceri kojima je dovoljno da dnevno klikću samo po sat vremena“, kao i da je on uvek više voleo da radi sam a ne po diktatu “nekog odozgo”. – To jednostavno nije to, kada vas ima trideset u jednoj prostoriji i svi klikćete po nalogu, u čemu je onda izazov? Naravno da će komentar na koji svi klikćete izbiti na vrh liste. Osećao sam se kao da mi to postaje posao, a ne zadovoljstvo, i posle nekog vremena sam dao otkaz. Plata je ionako bila bedna – dodaje F.J.

F.J. kaže kako mu je ovaj boravak u bolnici dobro došao da malo razmisli o budućem angažmanu.

– Svet preporučivanja i „zakopavanja“ komentara se mnogo promenio od samih početaka. Sada nije više ni toliki izazov izbaciti najgluplji komentar na prvo mesto jer često vidim da su ga sami čitaoci već izglasali.

Naš sagovornik kaže kako razmišlja da izađe iz kliktanja i da počne da se bavi nečim smislenijim kao što je „lajkovanje slika i statusa na Fejsbuku sa lažnih naloga, ili objavljivanje lažnih vesti na blogovima“.

Viktor Marković