Užasne slike tragedije u Beogradu koje su inicirale novi talas pomoći Japana našoj zemlji
Užasne slike tragedije u Beogradu koje su inicirale novi talas pomoći Japana našoj zemlji
Užasne slike tragedije u Beogradu koje su inicirale novi talas pomoći Japana našoj zemlji
Eno mene, eno meneeeee…!!!
Ura izasao sam u televizoooooor!!!
Bas mi lepo ovo tresnjino drvce na prozoru, da malo poraste ima da lozimo.
Jaoj brate Džordane svaka ti čast kad možeš da se šališ na ovu temu. (No, svaki ti je komentar, inače, na mestu)
Pa ovo je toliko tužno i sramotno da ne mogu, ne da se našalim, nego se ne usudjujem ni da razmišljam o tome. Koliko god sam kao svestan kavih nas ima, i kakve blamaže smo sve u stanju da izvedemo, takva me rekontra lupi po glavi da postajem ljut .
Ovaj sajt, koji je najnovija i najzdravija satira u nas u poslednje vreme, i na koji sam eto i ponosan, bi trebo i da ostane šaljiv i satiričan. Ta (naša) blamaga, neka ostane stranim televizijama za “bez komentara”. (Što i našim televizijama preporučujem, jer bilo kakav komentar uz ovakvu vest je apsolutno suvišan)
Upravo to je ono što me posebno naljutilo jer sam na NJUZU ovo pronašo. Istina je da nema teksta, (da ne računam trojku), ali ipak mi je nekako krivo što sam to i ovde video.
Ja eto njima pišem, a kao odgovor na tvoj komentar. Oprostićeš mi nadam se.
Nisam se salio.
Sprdao sam se sa ljudima koji su tamo dosli u 8:00 ujutro, da u 13:30 uzmu nesto dzabe.
Nije vazno sto niko do njih (rekoh: niko 100%) nema pojma sta ce sa sadnicom tresnje, kada nije siguran da ce doziveti da ona procveta.
Za pocetak nije lose da ti nisi bio/la i sto te sramota ovih fotki. Gledaj to kao svoj uspeh.
Bice ovo jos neko vreme “zemlja seljaka na brdovitom Balkanu”. Mozemo je promeniti samo menjajuci sebe, na bolje naravno.
P.S. Mnogo je vazno da se ovo objavi svuda, da svi vide, da sto vise ljudi zbog toga pocrveni i kaze sebi: Uuu jebote, ubio bi se da sam ovakav!
Da nije u pitanju podrška unesrećenim ljudima, možda bi i mogao da na to gledam na takav način. Ali ne verujem. Da li moja briga za naš imidž u svetu predstavlja onaj nedostatak nacionalne svesti i identiteta, ili je upravo potrebno suprotno, da se na brutalan način dovodimo svesti i saznanju ko smo i kakvi smo, ostavljam drugima da mi kažu. Ne kažem da nisi u pravu, čak šta više jednim delom osećam da jeste tako, ali mene je ipak sramota. To ću nekako da povežem sa sportom. Kad u nekom sportu pobede naši pa ti je nekako drago, bez obzira što taj osećaj nemaš ili ne moraš ni sa kim da podeliš, e tako me je zbog ovog sramota, a isto tako ne moram i nemam s kim da podelim to što me je sramota. Sramota me je i to je to.
U svakom slučaju sam ti zahvalan za odgovor na odgovor.
До сада ни један начин отварања очију онима који нам граде лош имиџ није успео, па можда ово може да делује…!?