Udruženje Muškaraca koji sede dok mokre traži svoja prava

Muškarci koji sede dok mokre traže da okruženje prestane da ih diskriminiše

BEOGRAD, 21. oktobar 2011, (Njuz) – U Beogradu je danas održana osnivačka skupština i konferencija za novinare prvog srpskog udruženja Muškaraca koji sede dok mokre, koje će se u budućnosti zalagati za veća građanska i ljudska prava ove urinarne manjine u Srbiji.

Prema poslednjem popisu, u Srbiji postoji čak 327.000 punoletnih Muškaraca koji sede dok mokre, a procenjuje se da je realan broj i duplo veći, jer nisu svi smeli javno da se izjasne o svojoj urinarnoj orijentaciji.

– Muškarci koji sede dok mokre spadaju u visoko diskriminisane manjine u Srbiji – ocenio je Robert Jevrosimović, predsednik udruženja – većina njih ne sme javno da se izjasni o svojoj urinarnoj orijentaciji, a oni hrabri koji to urade, budu ponižavani i ismejavani od strane ljudi iz svog najbližeg okruženja – navodi Jevrosimović.

– Pre nekoliko godina sam malo popio i priznao pred nekoliko svojih prijatelja u pivnici svoju urinarnu orijentaciju – priča Slaviša, student iz Kragujevca – rekao sam im od srca “ja sedim dok piškim, tako volim i to mi prija, pa šta?”. Umesto da budu pravi prijatelji i da me prihvate, oni me već godinama zadirkuju i nazivaju pogrdnim nazivima poput “pi*kica”, “tetka Slavka”, “ribica”- žali se Slaviša.

– Nama je gore nego homoseksualcima – priča Nemanja, konobar u jednom novosadskom kafiću – kod mene u društvu imamo momka koji je gej, i njega niko nikad nije zadirkivao niti mu bilo šta rekao na račun njegove orijentacije. Ali otkako su saznali da ja sedim dok mokrim, moji drugari su postali nepodnošljivi. Svaki put kada ustanem da odem do toaleta, dobacuju mi i zbijaju šale, na poslu, u kafiću, svuda. Počeo sam da izbegavam ljude i da se povlačim u sebe, razmišljam da se preselim u Holandiju ili neku drugu državu gde osobe poput mene prihvataju kao ljudsko biće – otvara svoju dušu Nemanja.

Povodom navoda o nepoštovanju ljudskih prava ove manjine, oglasio se i pokret “Dveri”.

– Mi nikom ne sporimo ljudska prava i nas ne zanima šta neko radi između četiri zida svog WC-a – kaže Nikola Golubović iz “Dveri” – sa druge strane, javno iskazivanje urinarne orijentacije je atak na osnovne porodične vrednosti. Šta ja da kažem sutra svom sinu ako me pita “zašto onaj čika sedi dok piški”? Zamislite da dete slučajno uđe u kupatilo i zatekne oca kako sedi dok mokri, sutradan više neće znati da li da ga zove “mama” ili “tata”– tvrdi Golubović.

Istok Pavlović