Saobraćajci se žale da im semafori uzimaju poslove
Mnogi vozači se slažu da psovanje semafora ne donosi isti užitak kao psovanje saobraćajca
BEOGRAD, 30. maj 2013, (Njuz) – Modernizacija i nove tehnologije oličene u semaforima prete da ostave sve saobraćajce Srbije bez posla, saznaje Njuz.
Predsednik udruženja saobraćajaca Srbije Nikola Krajičković kaže da semafori, kojih je sve više u našim gradovima, uzimaju poslove koje su generacije saobraćajaca obavljale decenijama.
– Ovaj stari zanat pokazivanja vozilima kada da krenu a kada da stanu je na izdisaju zahvaljujući globalizaciji i trendovima koji nam dolaze iz inostranstva. Lično mislim da semafori ne mogu nikad da zamene ljudski faktor pri odlučivanju kada da propustite vozilo a kada da ga zaustavite – kaže Krajičković, koji je, kako sam kaže “postao tehnološki višak kada mu je semafor na uglu Takovske i Bulevara revolucije uzeo posao.”
– Mnogi vozači će se složiti sa mnom da psovanje semafora nije tako ispunjavajuće kao kad psujete živog čoveka koji reguliše saobraćaj. Sve u svemu, smatram da su semafori nelojalna konkurencija, – dodaje on.
Poznavaoci drevne veštine upravljanja saobraćajem kažu kako su “semafori promenili duh gradova i doprineli masovnom socijalnom raslojavanju saobraćajaca”.
– Kada je prvi talas semafora stigao u gradove, mnogi saobraćajci su morali da potraže uhlebljenje na manjim raskrsnicama. Sada ih semafori potiskuju i odatle, kaže Jovo Brkić, analitičar saobraćajnih promena u društvu.
Na one retke saobraćajce koji i dalje prkose zubu vremena usmeravajući pešake i vozila pokretima ruku se gleda kao na relikte ne tako davne prošlosti i podsećanje na neka srećnija vremena.
– Zovu nas samo onda kada se neki semafor pokvari ili kada je špic, kaže jedan od poslednjih saobraćajaca u Beogradu Mirko Stanimirović. -Iako mi je u takvim trenucima drago, sumnjam da bi se moj otac, deda i pradeda, koji su svi bili saobraćajci i od kojih sam naučio ovaj zanat, bili zadovoljni ovakvim razvojem događaja, zaključuje on.
Viktor Marković
Da li znate zašto saobraćajac i nedeljom kada nikog nema na raskrsnici , maše rukama ?
-Radi prekovremeno da bi još više zaradio .
A kada već dosta zaradi , znata li šta onda uradi ?
– Kupi raskrsnicu , izbaci semafore i radi na privatno .
lepo kaze ovaj saobracajac;”Ovaj stari zanat…”
treba drzava da ocuva sve stare zanate, ako ni zbog cega drugog, ono zato sto svaki neskolovani ili malo priuceni covek moze da ga obavlja…
Biće bolje kad dobijemo datum…..
i paradu!
Kako mi javlja moj ministar unutrasnjih dela iz senke, razmislja se o uvodjenju u plavog svetla na semafore, pored ove tri boje.
Kad “zaplavi” onda pandur malo “regulise”…
Ne verujem ja da ce u Beogradu da zamre zanimanje saobracajac…eto bude neka oluja odmah semafori pocrkaju i eto posla za nase drage policajce…
Žalosno zaista. Sad su nam saobraćajci samo za muzej.
ja sam protiv semafora a sad cu vam kazem i zasto.
proletos ti ja peglam poslom za sred grcke, i negde oko beograda, u ovim vecitim gradilistima i “zajebite aleksandra da se izgubi” raskrsnicama i obilaznicama koje su ziva ilustracija da svaka budala moze da zapocne bilo kakav posao ali treba pametan covek da zavrsi, idem ti ja nekim satro auto putem sve kroz smetlista i kokosinjce, i uzbrdo kolona zaglavila. ja, kako treba ubiti jos hiljadu kilometara do vecere, a znajuci da je svaki red i zacepljenje rezultat necije gluposti ili nesposobnosti za koji ja nemam vremena, raspalim u trecu, preko duple pune, niz kolonu… vratim se u svoju traku isped belog pajera, koji insinktivno upali crvenu i plavu rotaciju i megafonom mi rece da stanem sa strane. uze meni baja vozacku i saobracajnu, i rece idemo dalje na kilometar ima parking pa ce se tamo razgovaramo… tamo poce spika, te siledzijska voznja, te ugrozavanje bezbednosti ucesnika, te clan ovaj, te clan onaj, tri meseca zatvora, pola godine vozacka, hiljadu evra, sto picaka materina, ja samo cekam kad ce inicijalno zastrasivanje da prestane i da mi trazi ‘iljadarku pa da idemo svako svojim putem…. ja njima lepo kazem da to sve sto oni pricaju ne moze, jer mi je kancelarija 100km od fabrike, da idem bar dvaput nedeljno i da mi kola trebaju i da cu veceras biti u volosu sa vozackom ili bez nje… oni ljudi zakljucise da se vidi da sam pristojan momak i da je ovo sad slucajno i da mi je sigurno prvi put, vratise mi dokumenta nazad i rece mi policajac mup-a republike srbije da me sada pustaju i da ovo resim kako mislim da je najprimerenije. ja do kola za novcanik, kad ono ko za k***c, imam samo par ‘iljada forinti, i oko 1200 evra sve u pedesetkama. ja jednu onu pedesetku i pitam, jeste vas dvojica stalno zajedno, kaze murjak “ko muz i zena”, onda cete reko’, znati da podelite, i dam mu pedes’ jura. oni pritajise da su im oci iskocile (jer je to valjda tarifa ako zgazis dete sa majkom), i konstatova covek da nije kasno ako mislim da sam previse dao, ja rece njemu da drugacije ne moze osim ako primaju masterkard, a oni mi onda objasne da je ogranicenje na auto putu 120, da ce me zaustavljati do 140 i da cu se sa iljadarkom uvek dogovoriti ko covek, a da preko 160 krece presretac sa kamerom i da sa njim nema dogovaranja, rece mi gde su od prilike, i da je zato dozvoljena brzina na auto putu zapravo 150 i nesto, ali ako me jos neke nji'ove kolege zaustave da ne spominjem njih dvojicu…. i kontam vozeci, da imam vise para, sta bi tek smeo sve da radim u srbiji, sreca da nam murija nije jeftina, inace bi ovo bila zemlja kriminala i vodili bi je lopovi….
Alal ti plajvaz brate Aleksandre!