Roditelji pročitali kompletnu lektiru za vreme raspusta
BEOGRAD, 20. avgust 2015, (Njuz) – Roditelji Jovana B, učenika šestog razreda, sa puno optimizma dočekuju narednu školsku godinu jer su tokom letnjeg raspusta uspeli da pročitaju svu lektiru.
Oni tvrde da su ovaj uspeh postigli zajedničkim radom i dobrom preraspodelom poslova.
– Zbog poslovnih obaveza čitanje lektire ranijih godina je predstavljalo veliki problem za nas. Kada smo shvatili da naše dete i njegov školski uspeh pate zbog toga, organizovali smo se, nabavili sve knjige i pročitali ih na vreme – rekla nam je Jovanova majka Marija – Trudili smo se da ravnomerno podelimo posao, mada je muž više čitao prozu, a ja poeziju koja je bliža mom senzibilitetu. Ubeđena sam da će ove godine Jovan biti među najboljima kada je obrađivanje lektire u pitanju i da će iz tog dela gradiva imati čistu peticu – objašnjava ona formulu za uspeh.
Otac Mihailo priznaje da je morao da se odrekne nekih svakodnevnih zadovoljstava, ali da ne žali jer zna da je to uradio za svoje dete.
– Kada odlučite da odgajate dete na pravi način, morate biti svesni da su njegove obaveze nekada važnije od vaših. Leto sam iskoristio da pročitam lektiru i kad dođe vreme moći ću da je prepričam Jovanu i tako mu olakšam posao u školi. Takođe, to će mi obezbediti više vremena za njegove domaće iz matematike i drugih predmeta – kaže Jovanov otac.
On priznaje da je uživao čitajući neke knjige iz lektire i da će sinu preporučiti da obavezno sledi njegov primer kada bude imao svoju decu.
Bojan Savić
Jos jedan primer uspesnog ,,odgoja” – roditelji sve daju od sebe, a dete nema uspeha! Za uspeh deteta treba da promenu uloge!
Danica – “Znači, bio si stvarno u pozorištu?”
Ilija – “Da”
Đuro – “E šta čovek mora da trpi zbog razbojnika.”
Oвакав пример родитељске љубави, посвећености и здравог васпитања не видех још… до суза дирнут, желим само написати да школска лектира није обавезна што родитељску жртву ових дивних људи чини обавезном лектиром за родитеље не само шестог разреда ,већ, бићу слободан рећи, и седмог, осмог разреда… Земља која има овакве родитеље не треба да брине за будућност земаља у окружењу…
На данашњи дан 1799. године на путу за манастир Троноша, Меланија Ђурић без грешке изговорила четири народне брзалице у перо Вуку Стефановићу Караџићу који их записа и наслови ” ТРШИЋКА ХРОНИКА”.
Kaže Duško Radović, pre četrdesetak godina:
Sinoć je bila neka sedeljka.
Vodio se kulturan razgovor – o knjigama.
Bilo je zanimljivih zapažanja i osvrta na aktuelne knjige – Hajduk Stanko, Robinson Kruso, Vlak u snijegu…
Nesrećni roditelji čitaju jedino ono što njihova deca ne čitaju – obaveznu školsku lektiru.
Knjiga: ja sam zadovoljna ,meni je važno da me neko pročita!..
Dete: bolje im je da čitaju, nego da se svađaju !..
Roditelji : toliko knjiga nismo mogli poneti sa sobom u Grčku, pa smo usrećili Velikog Vođu i ostali u Srbiji!..
Učitelji : koliko novih tema za roditeljske sastanke ??!!
Mi : deco ,to ne znači da im , zbog toga , morate dati da vide kakvo će sutra biti vreme na netu, a s vašeg komp. Razume se !…
Lektira – roditeljski zadatak? Koja glupost!
Moj drugar Tupo Usmenić i ja nikada ništa ne čitamo, i naša prirodna deca uživaju školski raspust po trotoarima čistih ulica grada.
Antologija srpske književnosti, poezija, proza i “literature online” na iPad bi štetno unazadili 95 odsto srpskih stanovnika koji glasaju za Naprednjake, a mi znamo i koliko diplome vrede.
.
Eno, juče mi je moj gazda, (neki naprednjački kasapin), dao poslovni sastanak u kafani u Nišu kraj duboke Nišave da mi plati prekovremeni rad za 6 meseci na crno, ali njegovi diplomirani pajtaši su se pojavili pre isplate, slomili su mi sve prste na jednoj ruci i zabranili mi da čitam lekarsko uverenje.
Bitno da svaka generacija procita lektiru. I deca ce kad budu roditelji. Malo je nezgodno za decu koja odu u inostranstvo, moraju sama da citaju na popste zgrazavanje ljudi u Srbiji.