REAGOVANJE – Tomislav Nikolić: Tačno sam znao da će da mi se desi neko sranje u toj biblioteci
Dragi Srbi…pardon, dragi Srbi i ostali građani Srbije,
želim da vam se ovom prilikom obratim da bih razjasnio neke stvari koje su se desile u Narodnoj biblioteci Srbije, poznatoj i kao Narodna banka Srbije.
Na samom početku, želim da se ogradim od ograde dobitnika NIN-ove nagrade Filipa Davida od mene. Ako on sada želi da se ogradi od moje ograde na njegovu ogradu, nemam ništa protiv, mislim, imam ja vremena, možemo mi ovako do izbora, ako treba.
Kad smo to razjasnili, želeo bih da kažem da meni u toj instituciji uopšte nije bilo prijatno. Što zbog samog ambijenta, što zbog istupa Filipa Davida, ali najviše zato što nisam poslušao svoj instinkt koji mi je jasno govorio „Nemoj! Nemoj da ideš! Nema tamo ničega za tebe!“ Da vas podsetim, još su Tarabići govorili: „Mesto gde ljudi svojevoljno dolaze da čitaju knjige ne može nikakvog dobra doneti“.
Tako me je instinkt upozoravao i onda kada sam štrajkovao glađu, i kada sam sedeo na stiroporu, pa čak i kada sam zvanično napustio mesto predsednika Srpske napredne stranke. U prvom slučaju sam se nepotrebno iscrpeo, u drugom sam nazebao, a u trećem sam ostao bez partije.
A čim sam tog jutra preko telefona čuo da me zovu da dođem u Narodnu biblioteku Srbiju, odmah sam pomislio „To, Tomislave, neće izaći na dobro“. Dobro, ja to pomislim u većini slučajeva kada treba da se pojavim u javnosti, ali to je više neka bezrazložna paranoja koju vučem još iz vremena stare stranke.
Ovog puta je, međutim, bilo drugačije. Znate ono kad osećate negde duboko, u stomaku, da će da se desi nešto loše? Pritom ne mislim na komešanje koje najavljuje dijareju nego više onako u prenesenom značenju, kad kažete nešto, a u stvari ne mislite baš na to, već na nešto što je slično, ali nije to…hm, sa ovim stilskim figurama se uvek zakopam. Ali razumete šta hoću da kažem.
Dakle, odem ja u biblioteku, Filip David me isproziva, što ste verovatno čitali u svim novinama, ja mu odgovorim, pa on odgovori, pa Vučić odgovori obojici, ali ništa, baš ništa od toga ne bi bilo tako strašno da nije bilo jedne jezive stvari, toliko užasne da me proganja sve vreme i da je se neću skoro otarasiti. Nisam uspeo da Filipu Davidu uručim orden.
Vaš T.N.
Vucic:
,,Skidam kapu Filipu.”
Ode, i skinu mu je.
,,Sreca njegova da ovo nije 1999. Skinuo bih mu i ono sto drzi kapu.”
Lazu ljudi kada kazu da drug clan, Toma, ne nosi knjigu ni kada ide na sranje.
Nosi, nosi. Jer sta ako mu ponestane toalet papira.
Tim povodom On kaze:
– Znate li vi Srbi u cemu je razlika izmedju Ustava i WC hartije?
E, vidite. List Ustava je jednoslojan i mora se dooobro izguzvati pre upotrebe.
Zoran Babic:
Krajnje je degutnt ovo sto Filip radi!
Juce bio sa Ruzicom, a vec danas se cmace sa Dusicom.
…Као што сам знао да ће се десити неко срање кад је Славко Штимац ушао у библиотеку јер је то био једини начин да уђе и у библиотекарку Неду Арнерић, а она се оградила једним шамаром од улажења, тог варљивог лета 1968., исти осећај знања ми се и сада јавио…Срање, искрено да кажем, кварљиве зиме 2016. ипак има другојачији мирис, мирис библиотеке из априла 1941.
Stets sto Radovan 3. Nije ziv…on BI Tomu savetovao da postane Clan Biblioteke… Niko mu nista ne BI mogao… Udje izadje… Knjige GA ne zanimaju al eto IMA pravo da udje…on je Clan!
Tvoje ime zvuci poznato…
Da li je ovo stvarno napisao predsednik republike Srbije? “Tomislave nema tamo nicega za tebe”…
Ово већ није случајност, СЗО мора хитно да обави истраживање о утицају стиропора на промену свести и понашањe људи и да ако буде потребно, забрани његову употребу у производњи амбалаже за храну (тацне, чаше, чиније…). Овакви испади томиславу никад нису били својствени, а кад се узме у обзир и да је један наш истакнути уметник, културни прегалац и љубитељ деце (одраније познат полицији), после конзумације стиропора доживео нервни слом, више нема места за сумњу – за време штрајка глађу тома је штрпкао стиропор.
Nedeljkovic Bojan
Nedeljkovic Bojan a da izgradite mnogo vode pa de se ne vide od nasipa ,mozda je to bolje