Porast prosečne visine mita pokazatelj oporavka standarda građana

Građani izdvajaju sve više novca za mito

BEOGRAD, 5. oktobar 2013, (Njuz) – Porast prosečnih iznosa za podmićivanje ukazuju na izvestan ekonomski oporavak i neznatno poboljšanje satandarda građana Srbije, ocenjuju analitičari.

Prema mišljenju stručnjaka, tržište mita je prethodnih godina bilo u stagnaciji, pa čak i recesiji, ali je ove godine primećeno stidljivo poboljšanje.

– Neka je reči o nekoliko procenata rasta, ali taj rast je u ovim okolnostima izuzetno značajan. Ako smo mi, kao građani, u stanju da bar za podmićivanje izdvajamo više novca, ako već ne možemo za hranu, garderobu ili kulturni život, to uliva nadu da bi poboljšanje vremenom moglo da se ‘prelije’ i u druge sfere našeg života – kaže ekonomski analitičar Dejan Đorđević.

Analitičari Instituta za proučavanje korupcijskih alternativa iz Sremske Kamenice su, međutim, nešto oprezniji u ocenama i prognozama. U tom institutu, naime, tvrde da nije baš najtačnije da rast visine mita automatski znači i da su građani postal platežno sposobniji.

– Cena korupcije je u poslednjih nekoliko meseci značajno porasla na globalnom nivou, tako da se taj rast neminovno odrazio i na cenu koruptivnih radnji u Srbiji. Primera radi, korupcija je u okolnim zemljama porasla u proseku za oko 20 odsto, dok je kod nas taj rast nešto manjii iznosi oko 10 odsto, što je takođe veliki udarac na budžet, s obzirom na visinu naših prosečnih primanja – kaže za Njuz Gorčin Stojanović, poznati reditelj i analitičar ovog instituta.

Prema njegovim rečima, cena korupcije znatno je niža ukoliko je iniciraju službenici koji žele da budu podmićeni. Ipak, mnogo su češći slučajevi kada korupciju iniciraju građani, a njena cena u tom slučaju raste.

– Kada građanin sam ponudi mito, druga strana smatra da može da diktira uslove i visinu iznosa, tako da mito često u takvim situacija bude preplaćen. Stoga je prosečan iznos nešto veći, pa se statistički može reći da je u pitanju rast, ali mi smatramo da ti podaci nisu u potpunosti realni – zaključuje Stojanović.

Nenad Milosavljević

Viktor Marković