Pašteta srećna jer će ove godine prvi put videti more
BEOGRAD/BEČIĆI, 13. jun 2016, (Njuz) – Pašteta u konzervi P.N. oduševljena je jer će ove godine, prvi put od konzerviranja pre šest godina, imati prilike da otputuje na more u Bečiće. P. N. je samo jedna od velikog broja mladih pašteta širom Srbije koje ne samo da nisu videle more, već nikada nisu ni izašle iz zemlje.
Ova pašteta kaže za Njuz da je prvobitni plan njene porodice bio da je vode u Grčku, ali je taj plan propao kada je Grčka zabranila ulazak u zemlju paštetama, sirevima, jajima, mesu, paradajzu i mnogim drugim vrstama hrane.
– Ta brutalna diskriminacija naterala nas je da se opredelimo za Crnu Goru, gde su paštete poput mene još uvek dobrodošle. Nikada nisam videla more, a do sada sam više godina slušala kako će me poneti tamo čim budu skupili pare za letovanje. Najzad je došao taj trenutak – kaže pašteta.
Ona kaže da očekuje da će standard u narednim godinama toliko porasti da će sve paštete moći da vide more bar jednom pre nego što budu otvorene.
– Čula sam da nema lepšeg osećaja nego biti otvoren i pojeden na plaži, dok Sunce zalazi na horizontu, a talasi zapljuskuju konzervu u kojoj se nalazite. Još ako ste u društvu svojih omiljenih kriški hleba, paradajza, majoneza i mladog luka, doživljaj je potpun – zaključila je ova pašteta.
Nenad Milosavljević
Eh, što nisam pašteta ili bar kompletan idiot, da i ja u ovom milenijumu odem na more
Al će pašteta pocrneti kad joj Crnogorci naplate ležaljku i suncobran!
Pasteta CE cujemo i na nudisticku plazu…jer jesce SE i “gola pasteta” samo da SE More vidi…
Прво вучићев ваучер па у агенцију “Летовање у 3 ПМ” (Паштета/Пиво/Палма и Море). И ове сезоне летујте са нама, парадајз, виршле, мајонез, салама!
Радујем се одласку на море ове слатке, мале паштете. Хоћу да јој пре самог поласка откријем тајну – био сам ти са бабом на Златибору ! Крај марта ‘ 91, терен после завршене обуке, баба и ја пошли тамићем војним из Крчагова…Трећи дан се зближисмо, баба се отвори, ја навалих…ух! Бака ти била ‘62 годиште, ништа ботулизам и надутост, поцинкована и очувана…Лепа успомена, па штета да се не исприча…
Ако је та твоја шаргарепасто-риђе спољашњости (амбалаже) и презива се Гавриловић, и ја сам је конзумирао, по сев.-ист. Босни и Славонији, није ми деловала толико маторо. Нема бољег третмана за избацивање камена из бубрега од вожње тамићем, позади, ја сам је распаковао у фенси макини, ТАМ 110, крш, колица, нож, жица…побрк*о сам нешто, не слушам реп, ал ајд да пробам: пазариш тамића, за 1000 еврића, веш машине, алкумулатори, бакар, шпорети сви ствари матори, ако болу леџа у тамич прилези, с једну вожњу лечим бубрези…може Кеба да обради, ал да пошаље снајку дас договоримо за плачање (лепа песма, греота да пропадне)…
Ja u julu pravac Albanija, sa sve decicom.
Nosim 843 pastete, svinjske jetrene, da prodam mestanima i tako zaradim deci za smestaj, prevoz i klincima za sladoled.
Al’ ce se naletujemo!
A vrhunac užitka je kada te, onako olizanu, puste da zajedno sa svojim drugaricama, praznim kutijama od mleka, plastičnim kesama, čašama od jogurta, otplivaš morem u susret zalasku sunca…