Njuz serijal: Izumi kojima je Srbija zadužila čovečanstvo (Drugi deo)

Kesa kao sredstvo za zaštitu glave od nepovoljnih atmosferskih prilika

Svi ćemo se složiti da su kišobrani za šonje. Ima, međutim, i takvih koje nije sramota da rašire kišobran i šepure se po ulici brukajući drevnu srpsku ratničku i heroje poput Marka Kraljevića, koji se nisu plašili ni padajućih buzdovana, a kamoli vode.

Pored takvih, ima i hrabrih koji se ne boje se kiše, ali ima i onih koji su ni tamo ni ovamo. Ne žele da nose kišobran, ali ne žele ni da pokisnu. Vremenom se neko od njih dosetio da na glavu tokom padavina stavi kesu na glavi i time zaštiti tačno 8,3 odsto svog tela ako kiša pada pod pravim uglom, odnosno 3,2 procenta ukoliko pada ukoso.

Ono što je kod ovog pronalaska dobro je da ga u svakom marketu možete dobiti besplatno, osim ako kasirka tog dana nije baš loše raspoložena. Ono što nije dobro je to što ima plasibo efekat, a to shvatite tek u petoj sekundi njegovog korišćenja, kada je već kasno jer ste potpuno mokri.

Istraživanja pokazuju da svaka kuća u Srbiji poseduje kesu u kojoj drži prosečno 60 ovakvih alternativnih kišobrana u beloj, žutoj, plavoj, crvenoj ili zelenoj boji.

Crta – sredstvo plaćanja dok ne legne plata

Pored standardnih sredstava plaćanja kao što su gotovina i platne kartice, među srpskim građanima je jako popularno i plaćanje na crtu.

Ovom monetom se mogu nabaviti različite potrepštine, a prosto je nezamenljiva u ugostiteljskim objektima, u onim periodima meseca kada niste finansijski solventni, a baš vam se pije pivo. Predstavlja izuzetno praktično rešenje u mnogim nepredviđenim situacijama.

Da bi crta bila stavljena u promet, neophodno je poznanstvo sa pružaocem usluga i rad na izgradnji međusobnog poverenja. Najčešće se pušta u promet u drugoj polovini meseca i koristi se sve do naredne plate.

Prilikom svake upotrebe crta se uredno zavodi u svesku koja stoji ispod šanka ili negde u blizini fiskalne kase. Upotrebu obično prate prigodne rečenice kao što su “Samo do prvog”, “Dođem ti” ili ” Daj jednu turu na obraz”.

Kao što je poznato, svaka crta ima dva kraja, pa je važno voditi računa o njenoj dužini i rastegljivosti jer prilikom pucanja može dovesti do štete po obe zainteresovane strane.

Žvaka – kusur

Žvaka predstavlja monetu najmanje vrednosti, koja uvek radniku na kasi stoji pri ruci za vraćanje kusura. Ona je idealna za vraćanje kusura u svim situacijama, osim onda kada mušterija kupuje upravo žvake. Mušterije vole da dobiju ovu valutu jer je većina žvaka ukusnija od metalnog novca.

Za razliku od novčića pogodna je za pravljenje balona i ne stvara iritantno zveckanje u džepu. Ipak, i pored velike rasprostranjenosti prilikom transakcija, žvaka kao moneta funkcioniše samo jednosmerno i do sada nije zabeležen slučaj da je neko uspeo da robu na kasi plati velikom količinom žvaka.