Nakon razvoda pecaroš shvatio da je pecanje gubljenje vremena

Kod pecaroša se ljubav prema ovom sportu poklopila sa veridbom

VRŠAC, 13. februar 2013, (Njuz) – Stefan Radović, dugogodišnji strastveni pecaroš iz Vršca, nepuna tri meseca nakon razvoda braka shvatio je da je ovaj hobi čisto gubljenje vremena.

Radović kaže za Njuz da je pecao skoro 20 godina i da se njegovo interesovanje za ovaj sport “nekako poklopilo sa veridbom sa tadašnjom devojkom Gordanom”,

– Već decenijama mi je svaki vikend, kada bi mi vremenski uslovi to dozvoljavali, bio nezamisliv bez odlaska sa svojim prijateljima na pecanje. Isto bih radio i za svaki državni praznik, a nebrojeno puta sam otkazivao odlazak sa ženom kod njenih roditelja u Kovin, jer sam unapred imao dogovoreno pecanje. Čak i decu nekoliko puta nisam vozio na treninge ni na izlete, zbog takmičenja u ovom sportu – priznaje ovaj pecaroš.

Ipak, on otkriva da je sve počelo da se menja već nekoliko dana nakon razvoda.

– Spremao sam se da u subotu ujutru krenem na pecanje, kad sam pomislio “zašto bih išao na pecanje, kad ceo dan mogu da sedim u fotelji, pijem pivo i gledam fudbal na TV-u – izjavio je Stefan i rekao da je to bio najbolji vikend godinama unazad.

-Nije u kući bilo buke, mogao sam da radim šta želim, da šetam bez majice, gledam šta mi se gleda, držim noge za stolu. Isto sam ponovio i sledećeg vikenda i shvatio da više ne vidim nikakvu svrhu u višesatnom sedenju u tišini i gledanju u plovak. Ako mi se jede riba, uvek mogu da je kupim – rekao je Stefan i postavio pitanje zašto bi gubio vreme van kuće kad može to da radi u kući?

Poznati reditelj i stručnjak za pecanje Gorčin Stojanović smatra da je Radovićev zaključak krajnje očekivan.

– U pitanju je krajnje normalna reakcija, misterija bi bila da razveden muškarc i dalje ide na pecanje. Oni koji to i rade, to čine iz straha od suočavanja sa saznanjem da više nemaju od čega da beže – izjavio je Stojanović i najavio da će se ovom temom opširnije baviti u svojoj narednoj kolumni pod nazivom “Od bekstva do pecanja i obratno”.

Marko Dražić