EKSKLUZIVNO: Autorski tekst Predsednika Vučića o pukotini na Koridoru 10

Dragi Građani, Glasači i Birači,

Poslednjih dana i nedelja, u sveprisutnoj kampanji protiv Koridora 10, pređena je granica svake zidarske učtivosti i građevinarske pristojnosti.

Naime, očigledno nervozni zbog činjenice da je moja vlada Ane Brnabić uspela da izgradi više autoputeva nego Tito, oni koji žele crveno svetlo i zastoj našem narodu krenuli su da pucaju i lupaju i pršnjavaju i time stvore pukotinu na sred autoputa, na 235. kilometru, pre mesta Dići a posle sela Zavojnica, odmah u visini zaseoka Potunje, koje sam posetio više puta. Ova pukotina napad je na sve ono što je dobro – na zaustavne trake, na bankine, na duplu isprekidanu reljefastu liniju i na onaj znak što vas podseća da se vežete jer vas neko voli. Uznemireni time što je podrška naroda autoputu obrnuto proporcionalna rušilačkim naporima koje preduzimaju na dnevnom nivou, koridorski kvazielitisti pribegli su oprobanom, neki bi, delimično s pravom, rekli, fašističkom metodu, pravljenja pukotina u asfaltu napretka.

Oni će tim pukotinama pokušati da naprave podelu u srpskom društvu. Sa jedne strane smo mi koji smo vredni, marljivo radimo, naporno gradimo, krpimo, tutkališemo, čistimo i konstantno napredujemo. A sa druge strane su oni koji samo kritikuju, sladostrasno zapitkuju, podmeću klipove, koče napredak, malograđanski se keze iz pukotina sa svim svojim belim zubima.

I nije naročito važno ni to što takvi elitisti pojma nemaju ni šta je nivela a šta libela, niti znaju razliku između bitumena i ceresita. Ne znaju te pukotine od ljudi ni da vam ablenduju kad idu u susret da vas upozore na radar, ni da spreme sitne pare na naplatnoj rampi da ne bi zadržavali kolonu.

Lepo su to oni smislili, dok se oni baškare u pukotini, ti se narode truckaj. A u njihovo vreme su pukotine bile na vlasti, pukotine su bile na ministarskim pozicijama, pukotine su se nakrale koliko su mogle, u neke od tih pukotina je upalo i 500 miliona evra.

Pošto vidim da su mnogi Srbi preplašeni od te i takve fašističke pukotine, preuzeo sam na sebe teret prihvatanja dobrog dela udaraca od udarnih rupa. Ja sam uveren da će običan i pristojan narod izbegavati pukotine koje žele da upravljaju našim životima i da će kazniti pukotine na sledećim izborima. Uostalom, samo pogledajte te pukotine i zapitajte se da li je to nešto čemu biste dali svoj neprocenjivi glas na nekom predsetojećem prazniku demokratije. Te pukotine nemaju poštenje, moral, i nikakvu etiku, kad su se drznule da se pojave niotkuda i time pokušaju da poljuljaju ovo pouzdano hečbek vozilo od 1600 kubika zvano Srbija.

Oni bi hteli da se pukotine pojave na našim doktoratima, na našim diplomama, na našem poštenju i časti. Misle da je to sve fuš odrađeno i da će se raspasti svakog trenutka. Misle da ćemo koliko sutra gledati kako da pobegnemo iz zemlje kada pukotine postanu provalije i kada nam bude pretio sunovrat u ponor korupcije.

Ne znaju oni da smo mi jači od bilo kakvog naprsnuća, ulegnuća ili rupe.

Ne znaju oni da mi non stop budžimo, saniramo i gletujemo naš BDP, da popunjavamo i ispunjavamo svaki milimetar slobodnog prostora u medijima, da malterišemo, tutkališemo i glačamo naš imidž u javnosti po ceo dan, da je to zapravo sve što radimo otkako otvorimo oči pa sve dok ne odemo na počinak snom pravednika.

Zato se sada pribeglo kampanji pukotinama, kampanji gde deluje da se se sve raspada, a ništa nikada nije bilo bolje, i neće biti bolje nikada od ovoga kako je sada.

I za sve vreme koje se bavim politikom, a bavim se dugo, nisam video da se neko koristi pukotinama.

Politika pukotina je postala jedina politika koju ta ko bajagi elita i ima, i koju nudi.

Zato, kada budem ponovo rekao kako prezirem pukotine, biće i jasno zašto to radim.

Zato što pukotine preziru Srbiju.

I zato što sam spreman da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji da ne vozi preko pukotina, da ne ide kod vulkanizera kad ne mora i da prođe tehnički pregled svake godine.

I njegovo pravo da sam bira majstora za osovinu.